Ja sam samojedica i zovem se Frida. Volim biti glasna i pustit ću glas kad god mogu. Tako ja pričam! Kako vi ljudi komunicirate riječima, tako ja govorim lajuckanjem. Nekad sam naporna i glasna. Ali tako skrećem pažnju na sebe; govorim da želim igru, da gazdarica  previše radi, da bih se družila. Htjela bih biti jako sretna. Ako se ja mogu veseliti vama ljudima i mahati repom,pa normalno da ću reći WUFF tako da i vi primjetite mene. I veselite mi se. Nekad je taj WUFF u kombinaciji sa trkom prema ogradi. To samo čuvam svoju kuću, nisam opasna. Žao mi je mog prijatelja Mede, kojem je sud odredio zabranu lajanja između 20 i 8 sati ujutro. Čujem da ako samo jednom zalaje, njegovi vlasnici moraju platiti 20 tisuća kuna. Susjedi remeti san. Koliko je to hrane i keksića i žila za žvakanje i loptica i poslastica!! Puno jel da?

I sad je Medo zatočen u kući. Meni to ne zvuči tako loše, ja volim biti u kući. Ali Medo je pas čuvar koji je navikao patrolirati dvorištem. Joj, samo da ga maknu s tog lanca. Pa koji bi pas bio sretan na lancu? Pričali su mi jednom moji prijatelji lutalice(kad su me došli ponjušiti preko ograde) da su pobjegli od doma, jer su ih zanemarivali i vezali lancem. Nisu se htjeli vratiti. A nisu ih ni tražili. Postali su uličari. To je još gore. Što će sad biti s Medom? Pa neće valjda na lanac, ili dobiti brnjicu…..da ga ne bi uspavali možda jer voli glasno pričati?

Ako Šimunovići neće znati kud s Medom, pa neka se jave vama na radio da nađete novi dom za njega. Jel to u redu? Dobri ste vi ljudi, reći ćete to u eter…

Sad ću zalajati za Medu! Glas!

I neka me čuje susjeda. Nadam se da spava. Šalim se.